Zemljoradničke zadruge u čitavoj Evropi beleže konstantan rast proizvodnje i profita, što nije slučaj u Republici Srbiji. Mnogo je razloga za ovakvo stanje u Srpskom zadrugarstvu. Ti razlozi mogu biti subjektivne i objektivne prirode.


1. subjektivni uzroci- vezani su najvećim delom za ljudski faktor,odnosno na greške i propuste u upravljanju, rukovođenju i izvršavanju poslova.


2. objektivni uzroci- vezani su za makroekonomsko okruženje u kome zadruge posluju,i za zakonske propise.























Stanje u zadrugarstvu Srbije:


- Mali broj pravih zadruga,postojeće su uglavnom privatna trgovinska preduzeća

- Mnoge zadruge su ugašene,ostale su osiromašene i posluju na ivici egzistencije

- Niske cene strateških poljoprivrednih proizvoda

- Niska profitabilnost poljoprivredne proizvodnje i odlivanja dohotka iz oblasti poljoprivrede u druge oblasti privrede i neprivrede.

- Nedostatak dugoročne strategije razvoja poljoprivrede i sela,

- Neadekvatne mere zaštite i stimulacije poljoprivredne proizvodnje,

- Neadekvatna kreditna i investiciona politika,

- Duboka ekonomska kriza i zatvorenost privrede



Neke od postojećih problema u funkcionisanju zadrugarstva Srbije trebalo bi da otkloni novi Zakon o zadrugama. Osnovni razlog za donošenje Zakona o zadrugama, je što je taj oblik privređivanja duže vreme zapostavljan i pored svih potencijala koje pruža, što važeći zakoni nisu razvojno orijentisani i što materija zadruga nije sistemski regulisan jednim zakonom već je materija zadruga uređen sa više različitih Zakona koji su nastali u potpuno drugačijim društveno-ekonomskim uslovima, i koji ne odgovaraju trenutnim uslovima na tržištu. Brojne odredbe su zastarele i predstavljaju otežanje za poslovanje zadruga. Samo uređenje organa upravljanja zadrugama neće biti značajnije menjano, ali će biti izmenjeni određeni mehanizmi za privlačenje sredstava u zadružni sektor, a same zadruge biće oslobođene mnogih obaveza, kao što je obavezno formiranje rezervnog fonda u kojem su značajna sredstava bila zarobljena.



Novi Zakon o zadrugama predviđa :

- smanjenje broja članova neophodnih za formiranje zadruga, pa će umesto 10 za formiranje zadruge biti dovoljno pet lica.

- za osnivanje zadruge potrebno da minimum pet lica održi osnivačku skupštinu, na kojoj će usvojiti osnivački akt, zadružna pravila, kao i izabrati organe zadruge.

- prilikom registarcije u Ageniciji za privredne registre, osim ugovora o osnivanju i zadružnih pravila, neophodno je podneti i zapisnik sa osnivačke skupštine zadruge u kojem se navodi zakonski predstavnik zadruge, a kao dokaz da je uplaćen osnovni kapital zadruge potreban za osnivanje zadruge prilaže se i izvod sa privremenog računa u banci.

- pitanje zadružne svojine i njenog povraćaja će takođe biti rešeno novim Zakonom, ovo se naročito odnosi na onu imovinu koja je upisana kao društvena

- Novina je i pojačana revizija, u tom smislu da će zadruge prema državnim organima moći da se postave kao poseban oblik privređivanja i da uživaju poseban tretman na tržištu, zadružna revizija je definisana kao nezavisna od zadružnog saveza i samih zadruga, a vezana je direktno za nosioca licence, odnosno zadružnog revizora.



Vladica Gavrilović